Najnovije otkriće potvrđuje prethodna istraživanja i opšte prihvaćeno stanovište kako sviranje instrumenta blagotvorno deluje na naš mozak. „The Washington Post“ je objavio da poslednje istraživanje, jedno od najvećih i najiscrpnijih studija ikada o uticaju interpretacije i stvaranja muzike na naš mozak, ne potpomaže samo razvoj muzičkih veština i moć vladanja instrumentom nego emocionalno sazrevanje i sposobnost razlikovanja smišljenog od proživljenog, sposobnost da se razluči da li je način ponašanja uzrokovan razmišljanjem ili emocijama. Ovo otkriće je važno jer dokazuju da su pozitivni uticaji sviranja instrumenta mnogo veći nego što se ranije mislilo.

Uvod

Istraživanje Medicinskog Univerziteta Vermont Koledža su potvrdila da su ćak i deca koja u svojoj muzičkoj nadogradnji nisu dalje odmakli od dečijih pesmica i ritmičkih obrazaca dobila značajne koristi u psiho-motornom razvoju. Kad je to već tako prisutno i primetno sa aktivnostima koje spadaju više u domen igre, postavlja se pitanje kakvi bi efekti na psiho-motorni razvoj bili ako bi se deca uključila u program visokokvalitetnog muzičkog obrazovanja. Istraživanje nam upravo dostavlja niz dokaza za tu projekciju, kako podvrgavanje dece visokokvalitetnom muzičkom obrazovanju ( misli se na učenje muzike sviranjem jednog od instrumenata ) može biti jedan od najefikasnijih načina da im se osigura uspeh u životu.

Istraživanje

James Hudziak i njegove kolege, sa Medicinskog Univerziteta Vermont Koledž, su analizirali skenirane snimke mozgova od 232-oje zdrave dece, uzrasta od 6 do 18 godina, tražeći uslovljenost debljine moždane kore sa bavljenjem muzikom u vidu sviranja nekog instrumenta. Koristili su bazu podataka postavljenu od strane Nacionalnog Zdravstvenog Instituta ( u SAD ), uključujući istraživanja razvoja mozga na osnovu ispitivanja magnetnom rezonancom. Prethodna istraživanja, koja su takođe rađena od strane istog tima, su potvrdila da su anksioznost, depresija, rasejavanje pažnje i agresivno ponašanje povezani sa umanjenjem debljine moždane kore. Hudziak i njegov tim su nastojali da otkriju da li „pozitivne“ aktivnosti poput učenja muzike sviranjem nekog instrumenta mogu pokrenuti obrnuti proces promena u mladim mentalnim sklopovima.

„Otkrili smo da je sviranje na instrumentu mnogo više povezano sa uslovljenošću bavljenja muzikom i debljine moždane kore, toliko da ono pospešuje i ubrzava saobraćaj i komunikaciju moždanih centara zaduženih za sposobnost pažnje i emocionalnu kontrolu.“

Istraživanje je otkrilo povećanu debljinu moždane kore u delovima mozga odgovornim za sprovođenje izvršnih radnji, koja uključuju radnu memoriju, kontrolu pažnje i organizacione veštine. Jednom rečju, bavljenje muzikom i sviranje instrumenta su značajan činilac uspostavljanja potpunog psiho-motornog razvoja. I ne samo to, časovi muzike mogu služiti kao veoma efikasan tretman u lečenju kognitivnih razvojnih smetnji, kao što je to na primer Hiperkinetički poremećaj

Ova otkrića su potrebna svima nama kao dokaz, jer je istraživački tim tokom prezentovanja svog rada otkrio i zastrašujuću činjenicu da u obrazovnom sistemu SAD-a čak tri četvrtine učenika ne pohađa časove instrumenta ili su to činili izuzetno retko. Situacija u Srbiji je još gora. Prema dostupnim podacima veruje se da svega 4% učenika prođe kroz neki vid muzičkog obrazovanja u državnim muzičkim školama dok je procenat nešto veći ukoliko se uzmu u obzir i časovi instrumenta koje učenici pohađaju u privatnim studijima.

Obrazovno – vaspitni centri koji ne obezbede adekvatna sredstva za muzičku nadogradnju svojih učenika oduzimaju mnogo od njihove budućnosti. Ukoliko se uzme u obzir da su prethodna istraživanja dokazala da učenje muzike može pomoći deci da razvijaju prostorno – vremensko poimanje koje opet potpomaže rešavanje i razumevanje složene matematike. Učenje muzike takođe unapređuje razumevanje pročitanog i sposobnost vladanjem govorne reči.

Potpuno je jasno da učenje muzike može biti veoma moćno sredstvo kojim bi se neutralisali nedostaci u školstvu, koji muče društvo godinama unazad. Ustanovljeno je da deca koja upražnjavju neki vid muzičkog usavršavanja sviranjem instrumenta postaju društveno aktivnija i dosežu viši prosek ocena nego deca koja to ne čine. Kvalitetnim muzičkim obrazovanjem se prosto mogu rešiti mnogi sistemski nedostaci u obrazovnom sistemu.

Sa muzikom smo bolji

Hudziak – ovo istraživanje je veoma važno i zbog toga što nam govori da ćemo bavljenjem muzikom postati i bolji ljudi. O tome postoji još jedno veoma interesantno istraživanje, koje takođe, samo po sebi, govori mnogo toga. A sam g-din Hudziak je uzeo časove viole, inspirisan sopstvenim istraživanjem i s’obzirom da nikada nije svirao neki instrument.

I za sam kraj ne možemo zatvoriti članak a da ne spomenemo čuvene reči poznatog japanskog učitelja violine, tvorca čuvene„Suzuki metode“, prihvaćenu i aktivnu u celom svetu:

“… Pogledaj svoje roditelje. Možeš li videti kako se osećaju? Probaj da shvatiš kada je tvojoj majci potrebna pomoć pre nego što je ona zatraži. Jer, ako čekaš da je zatraži, tada je već prekasno. Ako vežbaš svakog dana da ne povrediš bilo koga onim što kažeš i istovremeno da shvatiš kako se ljudi oko tebe osećaju, uspećeš da razviješ osećaj za emocije drugih ljudi. Možda ćeš kasnije uspeti da prikažeš i osećanja Baha i Mocarta kroz njihovu muziku … “ ( Shin’ichi Suzuki )

Krajnji zaključak je potpuno jasan: što deca više vežbaju sviranje na nekom instrumentu, toliko će bolji biti kvalitet mišljenja, njihova pažnja, kontrola aknsioznosti i ovladavanje emocijama.

izvor: The Washington Post
autor: uređen, proširen i prilagođen članak Amy Ellis Nutt