Daniel Coyle, autor jedne od najprodavanijih knjiga „The Talent Code“, govori da će šanse da i vaše dete pripadne grupi talentovanih zavisiti prevashodno od razumevanja ključne stvari: talenat se ne rađa, talenat se stvara i razvija radom.

Coyle je proveo dve godine putujući na devet mesta poznatih po tome što stvaraju velik broj talenata svetskog ranga u sportu, umetnosti, muzici i matematici. Tamo je otkrio da roditelji projektuju netačnu sliku kako se zapravo stvaraju talenti. Neizmeran talenat nije zapisan u dečijoj DNK, Coyle kaže, nego je to rezultat posebnog i individualnog postupka rada koji kombinuje tri osnovna elementa: ciljani metod vežbanja, individualni metod motivacije i podučavanje.

Način na koji deca vežbaju, način kako se deca suočavaju sa neuspehom, način na koji se deca pohvale ili kritikuju, zajedno čine niz postupaka koji mogu dovesti do cilja. „Svakako da ne može svako doseći da bude Mikelanđelo ili Majkl Džordan“, kaže Coyle, ali shvatanje da stvaranje talenta nije stvar slučajnosti već posebnog pristupa, pomaže roditeljima da usmere pažnju na razumevanje neuropsihologije.

Za stavranje talenata nisu uvek potrebni posebni uslovi već posebno osmišljen i istrajan program gde će oni koji rade sa takvom decom „uvek govoriti u istom ritmu, davati istu vrstu instrukcija i posmatrati svoje učenike sa istim brižnim pogledom“.

Najviše iznenađujuće je što mesta gde se stvaraju talenti (po Coyle-u to bi bila „legla talenata“) izgledaju neverovatno slično. U slučaju da poželite da stvorite jedno takvo leglo i kod svoje kuće, proučite nekoliko strategija za „otključavanje“ detetovog talenta:

Želim da budem kao oni

Obratite pažnju na veoma važne momente inicijalizacije. Nije lako vežbati produbljeno i proživljeno, to zahteva strast, motivaciju. Svi se mi rađamo sa „osetljivim okidačima“, ali kada se osobenost deteta ispreplete sa pravim ciljem, oroz će biti povučen i cunami neosvešćene motivacione energije se oslobađa. Coyle ovde ukazuje na studiju rađenu sa mladim muzičarima gde su mladi muzičari videli sebe kao odrasle, „uzor“ muzičare i koji su napredovali i učili četiri puta brže nego ona deca kod kojih je ta projekcija izostajala. Nisu ovde u pitanju geni koji prave razliku, ovde je u stvari rešenje u „gorivu“ koje već postoji iznutra u okviru jedne „već viđene“ i majušne ideje – „želim da budem kao oni“

Iskoristite greške

treba razumeti da vežbanje ne podrazumeva uvek isti odnos, svakako ne na duže staze. Poznata je veoma važna činjenica koju nauka još uvek otkriva: „sticanje veštine“ kada radimo na ivici mogućnosti, praveći greške i ispravljajući ih, stanje zvano „produbljeno vežbanje“. Usputne greške nisu prilika za „osudu“, one su nove informacije koje koristimo da bi brzo izgradili „strujno kolo“. Deca koja su u stanju da se uče na greškama, da ih doživljavaju kao „pogonsko gorivo“, a ne da očajavaju i gube strpljenje, će veovatno stvorili mogućnost da postanu nešto posebno.

Ne brzo, već sporo!

Spoznaja da je sporo vežbanje zapravo produktivno vežbanje. Ova tehnika rada je zajednička za sve kampove gde se stvaraju talenti, od tenisa preko učenja violončela pa sve do matematike. Osnovni razlog za to je što pri sporom vežbanju vi možete brže uočiti i osetiti nedostatke i samim tim krenuti u ispravljanje. Ta samospoznaja umnogome potpomaže razvoj i napredak veština. U Meadowmount-u, muzičkoj školi koju su pohađali čuveni Yo Yo Ma (Jo – Jo Ma ) i Itzhak Perlman, sporo sviranje i vežbanje, toliko sporo da slučajni prolaznik nije bio u stanju da razabere šta se to zapravo izvodi, bilo je jedno od najvažnijih pravila vežbanja. Pravilo je bilo u skladu sa izjavom jednog od profesora „ne radi se o tome koliko brzo sviraš i vežbaš, nego o tome koliko sporo možeš izvesti delo a ujedno tačno.

Zaključak

Pohvalite trud, radni učinak, a ne prirodnu sposobnost. Kada hvalimo detetov intelekt, dete reaguje tako što preduzima manje rizike kako bi sačuvalo ustaljeni status i izbeglo strah od greške što se neminovno odražava na kreativnost i radni učinak. Međutim, kada pohvalimo detetov trud, dete je spremnije da preuzme veće rizike, samim tim da učini više grešaka, što sve zajedno utiče da dete uči i napreduje više i iz preuzitih rizika i napravljenih grešaka. Zato nije slučaj da vodeće škole, koje neguje svetske talente, imaju zajednički jezik pohvaljivanja truda učenika.

Knjiga je u prodaji, i preporučujem da je planirate u svojoj biblioteci.

izvor: thetalentcode.com