Rubinštajn
Rubinštajnova autobiografija, ispisana u dve knjige „Godine moje mladosti“ i „Mnoge moje godine“, je izuzetno vredna i samim tim veoma preporučljiva edukativna literatura. Iako se radi o autobiografiji jednog od najvećih pijanista svih vremena, ove knjige nisu samo za profesionlane muzičare i one koji to žele da postanu. Preporučljiva je širokom spektru publike koja iznad svega želi da nešto nauči, ali i da uživa u slikovitim dozivanjima umetnikove prošlosti.
Čitalac će uživati u živopisno ispričanim životnim avanturama, trijumfima, nezgodama, anegdotama. Isto tako će uživati u oživljavanju umetnikovih savremenika: Horovica, Hofmana, Djagiljeva, Stravinskog i mnogih drugih koji su takođe velike ličnosti, a koje su svojim stvaralaštvom ostavile nemerljiv doprinos, doprinos čovečanstvu za sva vremena.
Nakon završetka knjige, umetnik je izjavio u svom epilogu: „… Moj delimični gubitak vida produbio je moju ljubav prema životu. Moja osećanja prema muzici, moje misli i ideje postale su jasnije, a moj deus ex machina ( pojava neočekivane snage i volje u naizgled bezizlaznoj situaciji, prim. aut.) obezbedio mi je predivne poslednje godine života …“Posebno je zadovoljstvo upoznati shvatanja, perspektive razmišljanja i lične osvrte umetnika na razne događaje, kulturne tradicije, ljude i zemlje koje je posećivao. Ali, naravno, knjige su po meni nezaobilazna literatura za sve mlade pijaniste, klavirske pedagoge, ili jednostavnije rečeno za sve ljubitelje pisane reči koji imaju neku vezu sa instrumentom zvanim klavir. Informacije o kompozitorima, izvođačima i istorijskim ličnostima su neprocenjive u smislu doživljaja i osmišljavanja interpretacije muzičkih dela. Verujte mi, do sada sam naišao na relativno mali broj izvora koji na tako neposredan, suštinski bitan, i rekao bih, funkcionalan način dopiru do nas. Knjige se čitaju u „jednom dahu“, nemate osećaj da postoje „nepotrebni delovi“.
Iskustva, saveti i „mali trikovi“ koje je Artur Rubinštajn nesebično izneo i otkrio, a koji su vezani za njegov pijanistički razvoj i obrazovanje, velika su i svesrdna pomoć kako mladim pijanističkim naraštajima i njihovim roditeljima tako i klavirskim pedagozima.
Knjige obuhvataju period od 1887. godine, kada je pijanista rođen, pa sve do 1980. godine, kada je knjiga privedena kraju.
Artur Rubinštajn je još jedan izuzetan Poljak, jevrejskog porekla, kosmopolita, poliglota – neko ko je tečno govorio čak osam jezika … Danas se i dalje smatra jednim od najpriznatijih izvođača, nezvanično jedan od najboljih interpretatora Šopenovih minijatura, ali dalje ne želim da pišem i time da vam oduzmem deo zadovoljstva u čitanju i otkrivanju ove genijalne ličnosti.
Ja sam posebno impresioniran izuzetnom memorijom autora, bez koje ova „riznica“ ne bi mogla biti dostupna. Rekao bih da je takva memorija svojevrstan dar. Sam Rubinštajn je govorio da je rad na autobiografiji iskušavao njegovo sećanje do krajnjih granica, a nastajalo je isključivo na osnovu „oštrog“ pamćenja, bez ikakve dokumentacije ili bilo kakve druge pomoći!
Artur Rubinštajn je umro 1982. godine, u Ženevi, u svojoj 95. godini života.
Knjige sam čitao pre izvesnog vremena, ali je sasvim sigurno da ću početi sa čitanjem, ponovo, već danas.
No comments yet