Nakon kupovine akustičnog instrumenta veoma je važno da posebnu pažnju obratimo na održavanje klavira. Klavir se sastoji od mnogo različitih delova i raznih materijala od kojih su ti delovi napravljeni, tako da od našeg odnosa prema instrumentu zavisi koliko će instrument pravilno funkcionisati i koliko će nas dugo i dobro služiti.

Temperatura sobe

Za početak veoma je bitno da smo upućeni kolika je temperatura sobe u koju postavljamo instrument. Idealan raspon temperature je od 18 do 22 stepena Celzijusovih. Da bi mogli da se uklopimo u dati opseg treba da pazimo da klavir ne naslanjamo na spoljne zidove, jer je promena temperature tu najizraženija ( nagla promena temperature izaziva skupljanje i širenje materijala što dovodi do oštećenja i gubljenja početnih svojstava ). Naslanjanje na pregraden zidove je mnogo bolje rešenje ( kao na slici ).

Vlažnost vazduha

Potrebno je da se u prostoriji vlažnost vazduha kreće od 40% do 60%. Kada vlažnost vazduha padne ispod minimuma, voda počinje da isparava iz drveta od kojeg su napravljeni razni delovi klavira ( prvenstveno rezonantna daska ili zvučna daska ), drvo počinje da se skuplja, pa dolazi do pukotina i oslabljenja na mestima gde su dva drvena dela mehanizma spojena metalnim vijcima. Takođe, rezonantna ploča, koja u ispravnom stanju ima oblik ispupčenosti prema žicama, može da „ulegne“, čime se kobilica spušta i pritisak kojim je žice opterećuju oslabi, tako da dolazi do „zujanja“ kada se svira na klaviru dok štim pada.

Previsoka vlažnost u dužem vremenskom periodu dovodi do obrnute reakcije rezonantne ploče. Tada se ona još više ispupči, jer se sadržaj vode u drvetu od kojeg je napravljena povećao i dolazi do podizanja štima. Sem toga, stvaraju se preduslovi za pojavu korozije na žicama i ostalim metalnim delovima. Na mestima gde se metalne osovine okreću u drvenim kapislama dolazi do „kočenja“, jer je drvo „nabreklo“ i „zarobilo“ osovine. Tutkalo, koje se često koristi za lepljenje delova klavira, reaguje na vlagu i može doći do odvajanja njime spojenih komponenti. Ukoliko je klavir dugo bio u vlažnoj prostoriji, boja drvenih delova u njegovoj unutrašnjosti postane sivkasta i pojavljuje se neugodan miris.

Da bi ste efikasno kontrolisali temperaturu i vlažnost vazduha u prostoriji, nabavite kombinovani sobni termometar – higroskop ( mogu se kupiti u prodavnicama opreme za kuću ili kupatilo ). Nisu skupi, a mogu dosta da pomognu. U slučaju da je vlažnost stalno niska, možete staviti posudu sa vodom na radijator, ili kupiti aparat za ovlaživanje vazduha. Vlažnost u prostoriji povećava i povremeno otvaranje prozora, kao i sušenje veša na sušilici ( stalku za veš ) u sobi. Neko stavi posudu sa vodom u unutrašnjost instrumenta, ali to nije dobra praksa, jer se može desiti da se voda prospe, ili da posuda pravi smetnje ispravnom radu instrumenta. Postoji i elektronski sistem za kontrolu vlažnosti – Damp Chaser, ali je on kod nas, gotovo nepoznat.

Saveti

Obratite pažnju na radijatore, koliko utiču na vlažnost i obavezno pazite da instrument ne postavljate u njihovu blizinu. Stavite posudu sa vodom na radijator ukoliko je grejna sezona i ukoliko utvrdite da je vlažnost vazduha ispod minimuma. Dobro je i da u prostoriju postavite saksiju sa cvećem koje doprinosi vlažnosti vazduha u izvesnom procentu.

Isto tako, neka klavir ne bude izložen direktnoj promaji, koja takođe isušuje drvo. Nije dobro da bude na jako sunčanom mestu, pogotovo u toku letnjeg perioda. Osim što jako sunčevo zračenje može da zagreje i isuši površine od drveta, ona može i da izbledi boju na spljašnjim delovima instrumenta, tako da on postane „šaren“, sa svetlijim delovima koji su bili više izloženi suncu. To se najbolje vidi u razlici boje unutrašnje strane poklopca dirki, koja je obično ostala sačuvana u prvobitnom izdanju, i one bočne strane, koja je bila izložena.

Povedite računa da klavir postavite u stabilan položaj, tako da onemogućite bilo kakvo njegovo „ljuljanje“ prilikom sviranja, ili čak, u najgorem slučaju, prevrtanje. Redovno proveravajte da li je u unutrašnjosti došlo do pojave „neželjenih gostiju“. Najčešći od njih je moljac, koji je u stanju da pojede sve meke delove i da napravi ogromnu štetu, ako se ne uoči na vreme. Korisno je na nekoliko mesta u unutrašnjosti instrumenta, tamo gde neće ometati rad mehanizma, staviti kesice lavande, koja je sigurno sredstvo protiv ovih napasnika. Povremeno ih protrljajte među prstima, kako bi se obnovilo njihovo dejstvo. Čest gost u klaviru može biti i miš. Na prvi znak njegovog prisustva, treba preduzeti sve korake da se on trajno ukloni odatle, u suprotnom će doći do ozbiljnih oštećenja. Ovo može da zvuči malo grubo (“ ta, odakle miš u našoj kući!“ ), ali je to, verovali ili ne, čest slučaj pogotovo u prizemnicama gde su leti kućna vrata otvorena, pa im je prolaz u unutrašnjost olakšan. U zgradama, pogotovo na višim spratovima, je manji rizik.

Klavirske dirke

Klavirske dirke čistite dobro oceđenom „magičnom krpom“, bez hemikalija, jednostavno je isperite u čistoj vodi i dobro ocedite. Drvene spoljašnje delove možete očistiti i sredstvom za čišćenje nameštaja, ali tako što ćete, pre primene na celoj površini klavira, ipak, za svaki slučaj, ispitati kako „drvenarija“ reaguje na sredstvo, na jednom malom komadu, koji se nalazi na manje vidljivom delu instrumenta. Pedale možete ispolirati pastom za čišćenje metala( može se kupiti u prodavnicama boja i lakova).

I na kraju …

Nipošto ne stavljajte na klavir vaze sa vodom ili saksije koje se zalivaju! Njihovo dno će ostaviti ružna oštećenja u obliku krugova na gornjem poklopcu, a da ne govorimo o riziku da voda dospe u unutrašnjost instrumenta, i sve što to sa sobom nosi! Ako ploču gornjeg poklopca pijanina pretrpate raznim uramljenim fotografijama, figuricama, igračkicama i ostalim predmetima, možete očekivati da ponekad čujete čudno zveckanje prilikom sviranja. Zbog toga se ni ovo ne preporučuje.

Ispravno održavanje klavira ili pijanina, podrazumeva i redovno štimovanje i regulisanje mehanizma. Vreme za prvu posetu Vašeg klavirštimera, dolazi što je pre moguće nakon dolaska instrumenta u Vaš dom.

izvor: tema sa bloga „Klavir-pitanja i odgovori“
autor: Bojan Babić, klavirštimer